Bojana Škorc

   
KVANTNA PSIHOLOGIJA I UKRŠTANJE NAUKE I DUHA

 

Prof. dr Bojana Škorc
Fakultet likovnih umetnosti
Univerzitet umetnosti u Beogradu

Rezime: Pokušaj da nauka bude stvaranje a ostane nauka ili pokušaj da duhovnost postane naučna, deluje kao teži poduhvat. To bi zahtevalo da se kao stari jorgan protrese ono što se danas naziva naučnim ili duhovnim. A zatim iz oba uzme najbolji deo – srž, alhemičarski san, nedostižna  Sofija, opšta mudrost, centralno saznanje: „Sofija nije iskustveno znanje, nego centralna mudrost. Nije znanje, nego budnost. Sofija nije pojam, nego vizionarska slika i prema tome, ona se ne obraća umu, nego imaginaciji.“[1]

To bi bila dostojna integracija oba.

To je moguće. Ljudi neprestano pokušavaju da spoje mišljenje, osećanja i duh. Iz veštački stvorenog rascepa na mišljenje (um) i osećanje (srce) vode poreklo podele ljudskih delatnosti, pa tako i zamišljena suprotnost nauka – duh.

Empirijska nauka i implicitni red

Empirijska nauka, koja je startovala kao širok i najmoćniji pokrovitelj motiva ljudske radoznalosti i time izazvala snažan pomak duha devetnaestog i dvadesetog veka, danas izgleda drugačije – dominira klima „čuvara kapije“, neumoljive empirijske dogme.  Uprkos tome, moćni istraživački aparat kojim se ispituje realnost nakupio je dovoljno činjenica[2] koje upućuju na to da ne samo da realnost mora neprestano da se preispituje jer se naučni zakoni ljuljaju pred novim činjenicama i pred novim redovima realnosti – nego i pre toga bi trebalo ispitati naše poimanje realnosti, pa time i konkretnu naučnu paradigmu kojom se „pipa“ svet materije i van-materije.[3] Neophodno je preispitati um koji misli, da bi se onda preispitala misao takvog uma koji misli.

Kvantna fizika je 50-ih godina prošlog veka[4] priznala da određene pojave ne mogu da se objasne postojećim misaonim konceptom, kao što je na primer, ideja o jednoj materijalnoj realnosti u jednom trenutku vremena u kome se nalazimo. Nešto može biti ili talas ili čestica, mislimo, ali u realnosti nešto (na primer, svetlost) može biti istovremeno u oba stanja, što dovodi u pitanje mnoge druge stvari koje smo smatrali stabilnim – na primer, pitanje u koliko se realnosti zaista istovremeno nalazimo u vremenskom preseku? Takođe, otvara se novi put starom pitanju odnosa duha i materije, dilemi koja prema tome kako je razrešavamo određuje i sve ostalo što o čoveku možemo da mislimo.[5] To je povuklo i druga važna pitanja, kao što je pitanje shvatanja uzročnosti[6] koja je od proste mehanicističke veze uzrok-posledica postala složena statistička veza koja se može uočiti tek sa pomeranjem ugla posmatranja, neke više ravni od one koju trenutno nauka koristi.

“Osnova ove ideje je da je čitav svemir na neki način umotan  u svemu i da je svaka stvar umotana u celinu. Iz ovoga sledi da se na neki način sve umotava ili implicira u sve, ali na takav način da, pod uobičajenim uslovima svakodnevnog iskustva, postoji relativna nezavisnost stvari. Osnovna pretpostavka je onda da ovaj odnos umotavanja nije pasivan ili veštački. Pre, aktivan je i suštinski za ono što svaka stvar jeste. Sledi da je svaka stvar unutrašnje povezana sa celinom, pa tako i sa svim ostalim. .. Eksplicitni red, koji dominira svakodnevnim iskustvom kao i klasičnom (Njutnovskom) fizikom izgleda da stoji po sebi. Ali zapravo, ne može se pravilno razumeti odvojeno od svoje osnove u primarnoj realnosti implicitnog reda. “[7]

Nauka o psihi, iako to ne želi uvek da primeti, je specifična po tome što je objekat posmatranja istovremeno i njen subjekat, posmatrani je istovremeno i onaj koji posmatra, um koji misli posmatra misao uma koji misli.

Psihologija, koja je počela kao nauka o duši i zauzela svoju poziciju u ime duše (William James, istraživanja svesti i graničnih stanja svesti, 1900[8])  kasnije je zamenila dušu za nešto drugo:  za specifične, jasno definisane predmete posmatranja, kvantifikovane i uredno poređane. Da popuni prazninu na mestu duše, pedesetih godina prošlog veka, proklamovala se kao „nauka o ljudskoj dobrobiti“ (Guilford, 1950[9]), previdevši logičnu situaciju koja će nastati – tamo gde se izgubi totalni čovek kao predmet, gubi se i sve što uz njega ide. Bez duše nema dobrobiti, jer je to sada dobrobit žlezde, refleksa, evociranog potencijala ili faktora. Ali ne i ljudskog bića. Šta sad?

Mudar savet inženjera-praktičara je da, kada mašina ne radi dobro, pokušamo da je isključimo na kratko, ponovo uključimo i uzdamo se u to da će to što nije radilo da proradi. A šta je to što nije valjalo, ukoliko mašina radi, ne moramo da znamo. Tako bi i nauka (i umetnost takođe) mogle da se povrate svom predmetu tamo odakle su krenule, sada na nov način, isključivanjem iz uhodanog toka i prihvatanjem otkrića i pokreta koji  dolaze iz drugih oblasti, pre svega iz kvantne fizike, kvantne medicine, filozofije, duhovnog nasleđa, etnopsihologije, religije i graničnih interdisciplinarnih oblasti.

Proširenje koncepta ličnosti i svesti

„Ali, želimo da se spustimo u dubine sopstvenog bića da bismo tu našli one elemente koje smo spasili pri našem bekstvu iz prirode. Istraživanje našeg bića mora nam doneti rešenje te zagonetke. Mi moramo doći do jedne tačke gde možemo sebi reći: ovde više nismo samo „Ja“, ovde se nalazi nešto više od „Ja“.“[10]

Kvantna psihologija, transpersonalna psihologija[11], holotropska izmena stanja svesti[12], regresoterapije[13] i drugi oblici savremenih pristupa u psihologiji, nastali su kao pokušaj da se shvatanje čoveka proširi. Sada se ljudsko biće sagledava (pod uticajem kvantne fizike i duhovnih učenja) kao multipli sistem, aktivan u više spregnutih mreža realnosti od kojih se svaka odražava hijerarhijski na svaku ispod i iznad nje. Bohmovim rečnikom rečeno – svako od nas se prostire kroz veliki prostor kvantnih redova u kome je identitet, ono što zovemo „sobom“ u ovom datom prostoru i vremenu samo jedan od redova realnosti. U direktoj vezi sa „nama“ nalaze se podređeni (podsvesno nagonski) i nadređeni (stanje više svesnosti) redovi realnosti, ali tako da je svaki red informatički očuvan u svakom sledećem. Tako da na nivou informacije nalazimo da je sve povezano sa svim, informacija o svakom događaju univerzuma je zabeležena u svakoj čestici univerzuma – ali ne u direktnom, nego u implicitnom, sabijenom obliku.  Komprimovana, „umotana“ informacija se naziva implicitna informacija, a red informacija sa kojom je u direktnoj vezi – implicitni red.

Primena ideje implicitnog reda na psihu bi značilo da ne samo da se istovremeno nalazimo u više realnosti, nego i da svaki akt ili pokret naše psihe, bilo da se događa u svesnim ili podsvesnim oblastima polja stvara adekvatne, spregnute posledice u čitavom vertikalnom nizu (stubu) povezanih informacija. Novija istraživanja ponašanja nežive materije pod uticajem ljudske misli otvaraju pitanje postojanja finijih informatičkih veza o kojima se do sada nije ni slutilo.[14] Iznenađujuće, neka istraživanja potvrđuju da posmatrač utiče na posmatrano, istraživač koji misli na posmatranu fizičku pojavu menja materijalne aspekte posmatrane pojave na nesvestan način, a to dalje dovodi do pitanja objektivnosti u nauci.

Stanislav Grof uvodi pojam“sistemi kondenzovanog iskustva“ koji sadrže sećanja sa emocionalnim nabojem iz različitih perioda života, kao i informacije pre života koje potiču od naših predaka. Kondenzovano iskustvo, koje naziva COEX sistem je neka vrsta teme koja se ponavlja, koja teži da se provlači kroz sve životne slojeve, npr. osećaj poniženja koji nas tera da sabiramo sve sramotne situacije u životu koje štete našem samopoštovanju. Poseban značaj daje sistemima koji se odnose na situacije kada je stvarno bilo ugroženo zdravlje i život, telesni integritet. Smatra da su COEX sistemi ključni za terapijski rad.  „COEX (condensed experience) sistemi  sadrže sećanja sa emocionalnim nabojem koja potiču iz različitih perioda života , a medjusobno su slična po kvalitetu emocija ili po fizičkom osećaju koji im je zajednički.“ [15] Bert Hellinger uvodi pojam konstelacije ili rasporeda psihološkog polja u okruženju osobe. U njemu se nalaze svesne ali i implicitne informacije koje su sastavni deo porodične psihopatologije. Razrešenje tenzije u konstelacionom polju se ostvaruje kroz suočavanje sa nepriznatim, potisnutim ili podzastupljenim članovima uže i šire porodice, čiji „glas“ preuzima i nesvesno zastupa neko od članova porodice kod kojih se pojavljuje psihološki problem. Konstelaciono polje se usmerava prema prikrivenim, nepriznatim porodičnim članovima ili tajnama, one se ispoljavaju kroz simbolične forme is na taj način polje neke osobe/porodice usklađuje se opštim energetskim tokom („veliki pokret“ kako ga Hellinger naziva).

Barni Siegel koristi psihološki dubinski rad u lečenju „neizlečivih“ klijenata sa negativnim prognozama preživljavanja, kao što su karcinomi u odmaklom stadijumu. Proučavajući grupu pacijenata koji su uspeli da prežive smrtne prognoze, on je ustanovio da promena stava koji osoba ima prema sebi može da dovede do samoisceljenja, ovu grupu naziva „netipičnim“ pacijentima koji ne veruju autoritetima mediine nego traže sopstvveni put prema zdravlju „Čuda dolaze iznutra“ – kaže Siegel. [16]

Sada vidimo da  bi najmoćniji psihološki modeli ličnosti koji su nam poznati, kao što je psihoanalitički model (Freud, Jung, Adler, Rogers) ili faktorski modeli ličnosti (teorija „velikih pet“, Allport, Cattell, Eysenck) važili  onda samo za jednu ravan realnosti i bili nemoćni da pokriju celovito ljudsko biće – situacija koja se zaista i događa u ovom trenutku. Istraživanja celovite svesti i psihopatoloških procesa ukazuju na to da se uklanjanje psihopatoloških simptoma i modelovanje ponašanja prema važećem uzoru normalnosti ne može smatrati više pravim psihološkim izlečenjem.[17]  Sve je jasnije da se psihološko lečenje  poklapa sa duhovnim razvojem osobe i isceljenjem, koji postaju neodvojivi. „Svako se radja celovite duše i tu celovitost nikada ne može da izgubi. Svako može da ozdravi u svojoj manjkavoj duši. Za to nije potrebno čak ni čudo.“[18]

Naša svest, dakle, ne sadrži samo ono što znamo da sadrži, ne samo nas kakvi smo u ovom trenutku na ovom mestu, ona se ne sastoji samo od ličnih uspomena, osećanja i konflikata kako bi to rekla klasična psihoanaliza. Tu se nalaze kvantni redovi koji sadrže informacije o nama kao misaonim, osećajnim, voljnim bićima, takođe informacije o našim roditeljima, precima – poznatim i nepoznatim, o našoj porodičnoj, grupnoj, narodnoj, kulturnoj, civilizacijskoj istoriji, zatim istoriji vrste, istoriji životinjskih iskustava sabranih u našu genetsku prošlost i tako dalje do apstraktnih, najdubljih slojeva o kojima postoje teorije i nagađanja. U nama je takođe i projekcija budućnosti u obliku u kome je vremenski sled životnih događaja, kakvog ga shvatamo sada, sasvim izmenjen i relativizovan, a budućnost, ono što nastaje, zapravo već prisutno (implicitnim kodom) u onome što je nastalo. Tako da je budućnost uvek otvorena, a isto tako sa njom sadašnjost i prošlost.

1] Hamvaš, B. (1995) Magia sutra. Čigoja. Beograd. (49)
[2] Tart, C. T. (1972) Altered States of Consciousness. Anchor Books. New York.
[3] Cairns-Smith, A. G. (1996) Evolving the Mind: on the Nature of Matter and the Origin of Consciousness. Cambridge University Press.
[4] Bohm, D. (1952) Quantum theory. New York : Prentice-Hall.
[5] Bohm, D. (1992) A New Theory of the Relationship of Mind and Matter. Philosophical Psychology. Vol 3. No.2., 271-286.
[6] Bohm, D. (1972) Uzročnost i slučajnost u savremenoj fzici. Nolit. Beograd.
[7] Bohm, D. (1992) A New Theory of the Relationship of Mind and Matter. Philosophical Psychology. Vol 3. No.2., 271-286. (274)
[8] James, W.  (1952) The varieties of religious experience : a study in human nature. Longmans, Green and Co. London.
[9] Guilford, J. P. (1950) Creativity. American Psychologist. 5. 444-454.
[10] Štajner, R. (2015) Filozofija slobode: osnovni jednog modernog pogleda na svet. Medijska knjižara Krug. Beograd. (22)
[11] Hellinger, B. (2003). Peace begins in the soul: Family constellations in the service of reconciliation (C. Beaumont, Trans.). Heidelberg, Germany: Carl-Auer-Systeme Verlag.
[12] Grof, S. (2015) Psihologija budućnosti: primeri savremenog istraživanja svesti. Data Status. Novi Sad.
[13] Newton, M. (2008) Putovanje duša. ITP Škorpion. Zagreb.
[14] Tuszynski, J. A. (2006) The Emerging Physics of Consciousness. Springer, Berling, Heidelberg, New York.
[15] Grof, S. (2015) Psihologija budućnosti: primeri savremenog istraživanja svesti. Data Status. Novi Sad. (22)
[16] Siegel, B. (2010) Ljubav, medicina i čuda. Plavi jahač. Beograd. (141)
[17] Brennan, B. (1997) Iscjeliteljske ruke. Barka. Zagreb.
[18] Hamvaš, B. (1994) Nevidljivo dešavanje. Nova. Beograd. (105)

LiteraturA:
  • Bohm, D. (1952) Quantum theory. New York : Prentice-Hall.
  • Bohm, D. (1972) Uzročnost i slučajnost u savremenoj fzici. Beograd.
  • Bohm, D. (1992) A New Theory of the Relationship of Mind and Matter. Philosophical Psychology. Vol 3. No.2., 271-286.
  • Brennan, B. (1997) Iscjeliteljske ruke. Barka. Zagreb.
  • Cairns-Smith, A. G. (1996) Evolving the Mind: on the Nature of Matter and the Origin of Consciousness. Cambridge University Press.
  • Grof, S. (2015) Psihologija budućnosti: primeri savremenog istraživanja svesti. Data Status. Novi Sad.
  • Guilford, J. P. (1950) Creativity. American Psychologist. 5. 444-454.
  • Hamvaš, B. (1994) Nevidljivo dešavanje. Nova. Beograd.
  • Hamvaš, B. (1995) Magia sutra. Čigoja. Beograd.
  • Hellinger, B. (2003). Peace begins in the soul: Family constellations in the service of reconciliation (C. Beaumont, Trans.). Heidelberg, Germany: Carl-Auer-Systeme Verlag.
  • James, W.  (1952) The varieties of religious experience : a study in human nature. Longmans, Green and Co. London.
  • Newton, M. (2008) Putovanje duša. ITP Škorpion. Zagreb.
  • Siegel, B. (2010) Ljubav, medicina i čuda. Plavi jahač. Beograd.
  • Štajner, R. (2015) Filozofija slobode: osnovni jednog modernog pogleda na svet. Medijska knjižara Krug. Beograd.
  • Tart, C. T. (1972) Altered States of Consciousness. Anchor Books. New York
  • Tuszynski, J. A. (2006) The Emerging Physics of Consciousness. Springer, Berling, Heidelberg, New York.
Advertisements